“Crucé la frontera de Gaza con Egipto con el objetivo de hacer lo que fuera para sacar a mi familia de ahí”, confiesa Yasser, guía turístico ilegal en El Cairo. “En la adolescencia leí un libro sobre momias que me apasionó y, od, me dediqué a buscar información sobre la egiptología. Hablo inglés, francés y árabe. Merodeando por El Cairo conocí un tipo que me abrió las puertas a su negocio-mafia de guías turísticos no oficiales. Me aseguró que a la mayoría de los turistas no les interesaban fechas o datos, sino que les abriéramos paso en las atracciones turísticas, regateáramos por ellos y les dijéramos dónde sentarse a comer. Mi, que tomáramos las decisiones principales: što vidjeti, Mjesta za objed, kako misliti. Ja bih to mogao, naravno."
Grani?ni prijelaz u Gazi zatvoren je od svibnja 2024. Yasser je jedan od stanovnika Gaze koji ?eka da se ponovno otvori kako bi izveo svoju majku.. "Ako je do tada još nisu ubili", kaže. I Yasser, kao i svi gra?ani Gaze, zna da je svaka minuta preživljavanja na traci prakti?ki ?udo.
Yasser je jedan od stanovnika Gaze koji ?eka da se ponovno otvori kako bi izveo svoju majku..
Jednog dana, tip koji je znao puno o svemu, ne samo iz Egipta, ali o bilo kojoj temi koja se pojavila, Pitao ga je za njegovo porijeklo.
-"Ja sam iz Gaze", odgovorio je Yasser..
Odjednom, ?ovjekov stav se promijenio; Njegova škrtost pretvorila se u gotovo nepristojnu želju da sazna više.
-Jesi li bježao od rata?
-Da.
-Ho?eš li mi re?i?
Yasser priznaje da je u sebi osjetio val panike; Taj ?ovjek je od njega tražio da ukloni sve one slike koje je pokušavao zakopati - bez uspjeha.- iz dana u dan.
"Neka mi Umm Khultum oprosti", kaže Yasser sa smiješkom. “Nitko nije obra?ao pažnju na kafeteriju posve?enu umjetniku, na njegove pjesme, tvoja ekstravagantna figura. Turisti su ignorirali nastojanja konobara da govore svojim jezikom u potrazi za napojnicom; Ono što ih je zanimalo bili su detalji o tome kako je moj brat pokopan pod stropom svoje sobe samo dan prije vjen?anja.”
Od tog trenutka, Yasser je stvorio vlastitu pripovijest; mješavina povijesnih i provjerljivih podataka, y detalles de su tragedia personal, que era a la vez común a todos los ciudadanos palestinos, especialmente en Gaza.
En frente de Keops, Kefrén y Micerino les contó la historia de las seis pirámides menos conocidas y -según él- más fascinantes.
En frente de Keops, Kefrén y Micerino les contó la historia de las seis pirámides menos conocidas y -según él- más fascinantes. “Yo mismo soy de una minoría, soy un experto en la grandeza de lo que se obvia”, bromea Yasser.
Durante sus tours, habla del uso del número pi durante la construcción, de la alineación astronómica, y de lo que sintió al regresar a su casa y verla derruida. Una casa que él mismo había levantado junto a su padre, a sus tíos y a sus hermanos. Debajo de unas vigas pudo ver la mano inerte de su hermano. “O ?emu razmišljaju izraelski vojnici kada uništavaju cijele ?etvrti?”, bolnice ili škole?", Yasser se naglas pita. Turisti samo odmahuju glavama i šap?u "kako užasno"., Kako grozno".
"Ne možemo ni pokopati svoje mrtve."
Pauza.
“Piramide su prelijepe.”. Grandiozno. PRAVI?"
Turisti klimaju glavama ne znaju što.
Sljede?i dan, u arheološkom muzeju, vodi ih u najmanje napu?ene prostorije, one u kojima su znakovi, umjesto na engleskom i arapskom, još uvijek na francuskom, a u kojoj vitrine nude ostatke prošlosti manje zaražene pu?kim pogledom. Tamo, ispred sarkofaga nepoznate mumije, potisnut u kut sekundarne sobe, On im govori o smrti svoje žene, ?ije tijelo tako?er nije uspio oporaviti. "Završit ?e kao ova mumija, nema identiteta, Oni koji ga prona?u ne?e ni zamisliti koliko sam volio to tijelo koje je sada samo još jedan ostatak pored ruševina.."
Turistica roni sve suze koje vijest iz nje prije nije uspjela izmamiti. Yasser se pita pla?e li ona za njim, za rat ili za sebe. Možda za sve odjednom. Zna on da su mu pri?e ko luk; oni koji su ih slušali po?inju plakati dirnuti njihovim rije?ima i na kraju pla?u za zlom koje nikada nisu do kraja izlije?ili.. U redu je.
Turistica roni sve suze koje vijest iz nje prije nije uspjela izmamiti.
Poanta je u tome, u roku od malo vremena, Usmena predaja imala je svoj u?inak i Yasser je postao zatražen od strane grupa željnih rata.. Egipat, njihovi faraoni, Njihove mumije i pustinja bile su izgovor. Horde turista, vo?en nagonom smrti, Traže ilegalnog vodi?a da mu izravno pogleda rane. Ovo nije ?udan trend, idi u potragu za sablasnim; Na kraju krajeva, naša je povijest sastavljena od ratova i katastrofa. Mi smo vrsta koja je išla u cirkus vidjeti kako lavovi uništavaju zatvorenike, da smo na glavnim trgovima svjedo?ili spaljivanju vještica, te da u nekim zemljama još uvijek prisustvuje javnim pogubljenjima; neke opscenije od drugih.
Ono što se doga?a jest da je Zapad asepti?ni mjehuri? u kojem smrt, agresivnost, žurba, naklonosti i sve što nadilazi skromnu granicu ozna?enu politikama onoga što je ispravno, Smatra se ?udnim, bolestan, od grijeha. Sve postaje otrovno. sve je skriveno. A onda poslušni gra?ani moraju tjedan dana napustiti svoj život skandinavskog ukrasa i Oni kre?u na svoje putovanje kako bi konzumirali ersatz barbarstvo i podsjetili se da su još uvijek živi., da još mogu osjetiti. U doba smo postfikcije. Serije i filmove smo ve? prestigli. Ve? smo prevladali zasi?enost vijestima. A sada što? Bijedni turizam, npr..
“Prije su turisti htjeli znati o drevnim pogrebnim obredima i kletvama. Sada prelaze na krvoproli?e koje se doga?a iza granice", objašnjava Yasser. “Ne osje?am se krivim što emitiram tragediju. Izraelski doseljenici okupljaju se kako bi gledali kako projektili padaju na Gazu dok se pri?aju zastrašuju?e i pretjerane pri?e o brutalnosti terorista. Ponekad sumnjam je li moralno prihvatljivo suo?avanje s mojom tragedijom.. Mislim da se svi bavimo svojim pri?ama, ovako ili onako, I daje mi mir pomisao da barem dijelim dio stvarnosti koja nije najpopularnija u medijima.”, Dodati.
“Postoje mjesta koja ih zovu Solidarity Tours, možda, kako ne bi apelirao na krivnju. Kako se turist ne bi posramio užitka koji osje?a konzumiraju?i ?istu tragediju. Tako se barem osje?aju kao da ?ine nešto za svijet., što ja znam, stara pri?a o bijelom spasitelju koja se vje?no ponavlja, samo mijenja svoju manifestaciju.”, explica Hussein, Yasserov partner i student prava. “Prije nego što su fotografirali spašavaju?i jadnu djecu. Sada se jedni vra?aju s pri?ama u kojima tvrde da su ?uli tri bombe koje su pale nekoliko metara dalje te da su sreli izbjeglicu iz Gaze ?ija je obitelj raznesena pod izraelskim projektilima., y oh, on je tako fin, preplanuli ten, tako funkcionalno”, Dodati.
Sada se jedni vra?aju s pri?ama u kojima tvrde da su ?uli tri bombe koje su pale nekoliko metara dalje.
Turisti kupuju iluziju koja grani?i s užasom. “Ovo je stvarno”, ponavljaju u ?udu. “Od po?etka rata nisam samo podu?avao Egipat, Pokažem svoje ožiljke i kažem: esta es de una explosión, cuando en realidad es de una caída de bicicleta, tan insulsa como las suyas. Pero yo soy de aquí y ellos de allí, no saben mucho de heridas y asumen que mis cicatrices son más reales que las suyas o yo qué sé”, confiesa Hussein.
Los seres humanos somos extraños, todo lo consumimos, con todo traficamos, incluso con lo que no desearíamos para nosotros mismos. Como ese genocidio que ocurre bajo nuestra mirada y convertimos, poco a poco y sin darnos cuenta, en nuestro pan de cada día.
