London kroz oči djeteta
Bio sam tri puta u Londonu, ali uvijek u žurbi, poput nekoga tko se želi najesti ukusne delicije prije nego što konobar ukloni tanjur. Prvi put je prošlo toliko godina da se uopće ne trudim brojati kako ne bih paničario.. Tada sam živio u Portsmouth, gdje sam proveo nekoliko mjeseci boreći se s jezikom, pili pivo i pisali i primali pisma prije nego što je internet ušao u naše živote uništavajući svo to epistolarno bogatstvo. Bio je to jednodnevni izlet vlakom na kojem sam valjda želio vidjeti ono što svi žele vidjeti kad prvi put stignu u London. I jesam, sudeći prema nekim fotografijama koje još imam, iako je jedino što mi je ostavilo traga u sjećanju bila bolesna podzemna željeznica, mješavina kultura koje su se isticale (navikao na Španjolsku koja u to vrijeme nije bila zemlja obećanja) i kip podignut na trgu Waterloo u Robert F.. Scott, godine britanski istraživač koji je ostavio svoj život utrka na južnom polu napredovao Norvežanin Amundsen. Zamišljam da me iznenadila britanska upornost uzdizanja epa nad neuspjehom.
Prije nekoliko godina dva puta sam posjetio London, još više uznemiravan, na dva zaustavljanja koja idu prema Mozambiku i iz njega, gdje biti na vjenčanju mojih prijatelja Francesce i Javiera. Tom prilikom sa mnom je bila i moja žena, Nisam poznavao grad, pa obje utrke protiv sata (nismo si mogli dopustiti da propustimo avion) postao novi niz tema, de Picadilly al Londonski most, de Westminster a Hajdpark y Buckinghamskoj palači, potaknut posljednjom prilikom hitnom potragom za toaletima (bez novčića u džepu) gdje rasteretiti mjehur, muke riješene in extremis zahvaljujući blagoslovljenim javnim zahodima u podrumu Trafalgar Squareu, od tada uvijek na preferencijalnom mjestu u mom sjećanju. Nijedan od tih dana nije mi padala kiša, što pretpostavlja da predstavlja događaj vrijedan pažnje.
Prvi put u Londonu ostali su mi prsti na jednoj ruci da brojim koliko sam puta sjeo u avion
Sa deset godina, moj sin Gonzalo otputovao je u London s majkom i kumom, koji mu ga je dao za prvu pričest. Sudbina ga je izabrala. Vremena se promijenila. Prvi put sam u Londonu, s nešto više od dvadeset godina, Ostali su mi prsti na jednoj ruci da brojim koliko sam puta sjeo u avion. Napola stara, imao je više od dvadeset letova i već je bio u Americi, Afrike i Male Azije, a nekoliko mjeseci kasnije putovat ćemo po arktičkom krugu. Dojam, tečaj, ne bi moglo biti isto.
Što je London značio za mog sina? «Los guardias reales, el Big Ben, el London Eye…». To mi govori, iako, Dodati, «tenía la certeza de que no era solo eso».
Oči djeteta nisu oči odrasle osobe, već pokvaren digitalnim prekomjernim informacijama i utopljen u klišejima
Oči djeteta nisu oči odrasle osobe, već pokvaren digitalnim prekomjernim informacijama i utopljen u klišejima. Što vam je zapelo za oko u gradu? «En primer lugar, Njihovi spomenici, koji stoje sjajno i impozantno pred vama, a čak je i skupo vidjeti njegov kraj na prvi pogled. Dodatak, njegove beskrajne ulice i uličice, tan imaginativos y agradables de ver que podrían llenar un relato entero sin ilustración alguna».
No ako među temama postoji tema to je klima. London nepogrešivo je povezan s kišom. Moj sin, očigledno, imao je i sreće. «El tiempo fue excelente. Mogli smo izaći i uživati u gradu svaki dan, salvo uno lluvioso y nublado».
«Lo que más me gustó fue lo bien que nos trataron en alojamientos y restaurantes»
Nastavljamo sa zlim etiketama koje đavao često nosi: Britanci nisu baš fini. Međutim, Sjećam se da su bili jako ljubazni prema meni kad mi je trebala pomoć na ulici, unatoč mom klimavom engleskom. Čini se da mom sinu ne ide ništa gore. «Lo que más me gustó fue lo bien que nos trataron en alojamientos y restaurantes». Spavao je u hotelu, a ja nisam proveo nijednu noć u glavnom gradu Londona, iako je dobra opcija potražiti hostel, na primjer kroz Expedia.
Sa deset godina, Londonski parkovi ostavili su trag, «con toda esa naturaleza de la que disfrutar», nešto što roditelje ispunjava zadovoljstvom, kao i mnogi drugi, brani pedagošku vrijednost prirode, a posebno planina, kao škola života, na putu naturalističke misli Institución Libre de Enseñanza i njezinih sadašnjih nasljednika, s geografom Eduardo Martinez de Pison Glava.
Sa deset godina, Londonski parkovi ostavili su trag, «con toda esa naturaleza de la que disfrutar»
A Gonzalo no le gustaron «la cantidad de ruido de los coches de lujo en el barrio de Chelsea ni las largas colas del London Eye, a la que no me subí debido a mi irremediable vértigo». Y le llamó la atención «el gentío que esperaba el cambio de guardia en el Buckinghamska palača, aunque merecía la pena ver cómo los inmóviles guardias reales cobraban vida para ser sustituidos».
La intrahistoria viajera de un niño en Londres se detiene «en las tiendas de souvenirs que tenían muchos artículos en la calle y aun así nadie se acercaba a robarlos» y en los autobuses de dos pisos. «Me sorprendió que conserven las cabinas de teléfono, y algunas hasta decoradas con lana», Dodati. I navikao na bučnu simfoniju madridskog prometa, Londončanin mu se činio baš Nirvana. «No escuché muchos pitidos de coches por la calle, ili su nas barem čuli, manje u Chelsea con los coches modernos».
A Gonzalo no le gustaron «la cantidad de ruido de los coches de lujo en el barrio de Chelsea ni las largas colas del London Eye
Sada vas molim da predložite dobar plan za djecu u Londonu. «Por ejemplo, posjetite Hyde Park i legnite u njihove besplatne viseće mreže; prići Legoland i uživajte u čudima napravljenim od ovog građevinskog materijala, gdje možete napraviti i portret sa suvenirnim lego komadima. A ako ste ljubitelj čokolade, morate posjetiti tvornicu M.&M -ovi, con sus largos tubos dispensadores con los que te sirven el pedido». I hirovi sjećanja, opet, njegova neraskidiva. «Al lado nos encontramos a unos jóvenes rapeando y bailando. Me impresionaron sus arriesgados movimientos sobre la cabeza».
Oba iskustva, osim što ih razdvaja četvrt stoljeća, oni su usput u antipodima kako bi se suočili sa čudnim jezikom: prije kao onaj koji hoda gurnut od krvnika prema podlom klubu; sada, s prirodnošću koja se plaća u dvojezičnoj školi, u uspješnim metodama poučavanja jezika i u svakodnevnoj borbi s popularnom kulturom sve više impregniranom anglosaksonskim referencama. «No fue muy difícil comunicarme con la gente cuando me mandaban a pedir cacahuetes en el bar del hotel o cuando tenía que preguntar por los lavabos en algún restaurante, porque esas preguntas ya las habíamos practicado en clase».
Oba iskustva, osim što ih razdvaja četvrt stoljeća, Oni su u antipodima po načinu na koji se bave jezikom
Od prestižnih Prirodoslovni muzej, le sorprendió que «nada más entrar te encontrabas un gigantesco hueso de dinosaurio y unas escaleras mecánicas que desembocaban en una reproducción del sol». Presuda je također pozitivna: «La visita merece la pena. Su colección de minerales me impresionó».
